У догађајима око уништења независне црногорске државе крајем 1918. године „кључну улогу одиграла је српска војска, у чијим рукама се налазио највећи део земље; одлука о окупацији била је политички мотивисана“ (Драгољуб Р. Живојиновић, „Крај Краљевине Црне Горе 1918-1921”, Београд 2002, стр. 33).
Никола I и краљевска влада су у то вријеме у егзилу; стотине њима лојалних и утицајних црногорских војних и политичких заробљеника тек се враћају из аустроугарске интернације. И прије уласка окупационих трупа, црногорски комити су потпуно самостално ослободили највећи дио земље, а из преосталих подручја деморалисане аустроугарске трупе се повлаче без икакве жеље за оружаним отпором. VIŠE
